Iza kom­pli­ko­va­ne isto­rij­ske di­na­mi­ke od­no­sa iz­me­đu Sr­bi­je i Ko­so­va, u evrop­skom kon­tek­stu, tre­ba pro­na­ći rje­še­nja ko­ja će osi­gu­ra­ti da pro­stor ju­go­i­stoč­ne Evro­pe po­sta­ne oblast gdje su pri­sut­ni raz­voj i bez­bjed­nost i u kom gra­đa­nin mo­že pro­spe­ri­ra­ti bez ob­zi­ra na na­ci­o­nal­ni ili et­nič­ki iden­ti­tet. Iako teh­nič­ki raz­go­vo­ri i pre­go­vo­ri ni­su ima­li uspje­ha u pro­šlo­sti, na­sta­vlje­ni su ove go­di­ne i pri­mjet­no je ko­li­ko su va­žni u po­sti­za­nju pret­hod­nih spo­ra­zu­ma ko­ji su olak­ša­li ostva­ri­va­nje na­pret­ka na pu­tu ka nor­ma­li­za­ci­ji bi­la­te­ral­nih od­no­sa. U ovom tre­nut­ku, ka­da pa­žlji­vo po­sma­tra­mo ze­mlje kan­di­da­te za član­stvo u Evrop­skoj uni­ji, s ob­zi­rom na to da je Sr­bi­ja kan­di­dat, a Ko­so­vo se sma­tra po­ten­ci­jal­nim kan­di­da­tom, tre­ba ohra­bri­ti spo­ra­zu­me i re­zo­lu­ci­je ko­je ima­ju cilj mir iz­me­đu Sr­bi­je i Ko­so­va ka­ko bi i Evro­pa bi­la sna­žni­ja i bo­lje kon­so­li­do­va­la stra­te­gi­ju bez­bjed­no­sti. Na­i­me, Ju­go­i­stoč­na Evro­pa i na­ro­či­to pro­stor Bal­ka­na od­u­vijek su pred­sta­vlja­li in­te­re­sant­nu ge­o­po­li­tič­ku oblast na ko­joj su do­mi­ni­ra­li i na­sil­ni su­ko­bi i po­ten­ci­jal za raz­voj u skla­du sa evrop­skim nor­ma­ma.
Pod­sje­ti­mo, Me­đu­na­rod­ni sud prav­de pre­su­dio je u ko­rist Sr­bi­je pro­gla­siv­ši ne­za­vi­snost Ko­so­va ne­za­ko­ni­tom. Na­kon te od­lu­ke pod­ni­je­ta je re­zo­lu­ci­ja Ge­ne­ral­noj skup­šti­ni Uje­di­nje­nih na­ci­ja i sve stra­ne su od­lu­či­le da se za­poč­nu teh­nič­ki di­ja­log i pre­go­va­rač­ki pro­ces iz­me­đu Be­o­gra­da i Pri­šti­ne. Taj pro­ces je je­dan od glav­nih zna­ko­va nor­ma­li­za­ci­je od­no­sa na­kon du­žeg pe­ri­o­da tra­ja­nja po­li­tič­kih i voj­nih su­ko­ba na Bal­ka­nu. Ova vr­sta pre­go­vo­ra mo­že bi­ti glav­no upo­ri­šte bez­bjed­no­sti i mo­del za ju­go­i­stoč­nu oblast Evro­pe. Da bi se iz­bje­gle na­pe­te si­tu­a­ci­je taj pro­ces je odr­žan u Bri­se­lu pod nad­zo­rom pre­go­va­ra­ča Evrop­ske uni­je. Pr­va run­da pre­go­vo­ra je odr­ža­na 8. i 9. mar­ta 2011, i pre­ma mi­šlje­nju eks­pe­ra­ta i ime­no­va­nih pre­go­va­ra­ča obje stra­ne, ocje­nje­na je kao kon­struk­tiv­ni di­ja­log ko­ji po­ka­zu­je na­du da se mo­gu ostva­ri­ti mi­ro­lju­bi­va ko­ha­bi­ta­ci­ja i efek­tiv­na sa­rad­nja. Me­đu te­ma­ma ob­u­hva­će­nim ovim raz­go­vo­ri­ma bi­le su: ma­tič­ne knji­ge i mo­guć­nost ostva­ri­va­nja eko­nom­ske sa­rad­nje. Uspjeh tih pre­go­vo­ra od­ra­zio se na iz­grad­nju ve­o­ma do­brog ni­voa po­vje­re­nja i ja­ča­nje di­plo­mat­skih od­no­sa. To­kom te run­de pre­go­vo­ra po­me­nu­te su i dru­ge te­me, me­đu ko­ji­ma su te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ni si­ste­mi, va­zdu­šni sa­o­bra­ćaj i ca­rin­ski pe­ča­ti.
Dru­ga run­da pre­go­vo­ra je od­lo­že­na do 28. mar­ta 2011, a agen­da je sa­dr­ža­la te­me po­put pro­iz­vod­nje elek­trič­ne ener­gi­je i mre­ža, slo­bo­de kre­ta­nja i uče­šća u re­gi­o­nal­nim ini­ci­ja­ti­va­ma. Stra­ne su raz­go­va­ra­le i o pi­ta­nji­ma ko­ja se ti­ču ka­ta­stra (ze­mlji­šne knji­ge) i po­je­di­nač­nog re­gi­stro­va­nja sta­nov­ni­štva. Ova dru­ga fa­za pre­go­vo­ra je opet uka­za­la na či­nje­ni­cu da di­plo­ma­ti­ja i rje­ša­va­nje su­ko­ba po­stup­kom pre­go­va­ra­nja u okvi­ru Evro­pe mo­gu da do­ne­su po­bje­du obje­ma stra­na­ma ko­je u nje­mu uče­stvu­ju kao i Evrop­skoj uni­ji.
Tre­ća run­da teh­nič­kih raz­go­vo­ra u okvi­ru ovog pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa odr­ža­na je 15. apri­la 2011. i ima­la je cilj pro­na­la­že­nje na­pred­nih rje­še­nja za uslo­ve u ve­zi sa slo­bo­dom kre­ta­nja iz­me­đu dvi­je dr­ža­ve, si­stemom re­gi­stra­ci­je i me­đu­sob­nim pri­zna­va­njem di­plo­ma. Sma­tra se da je ova run­da pre­go­vo­ra po­ka­za­la na­pre­dan ni­vo ka­pa­ci­te­ta za rje­ša­va­nje pro­ble­ma, ig­no­ri­sa­nje na­pe­tih od­no­sa iz­me­đu dvi­je stra­ne i fo­ku­si­ra­nje na teh­nič­ka rje­še­nja za ve­li­ki broj kon­kret­nih pi­ta­nja.
Če­tvr­ta run­da ovog pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa odr­ža­na je 17. i 18. ma­ja 2011. i tom pri­li­kom za­pa­žen je ka­pa­ci­tet de­le­ga­ci­je Re­pu­bli­ke Ko­so­vo da pred­la­že rje­še­nja ko­ja su u skla­du i sa usta­vom i sa prin­ci­pi­ma evro­a­tlan­tskih struk­tu­ra. Te­me sa­dr­ža­ne u agen­di bi­le su iste kao i one ko­je su pred­met ra­ni­jih raz­go­vo­ra, ali je pred­lo­žen nov na­čin po­stu­pa­nja po­red su­ge­sti­ja ko­je su da­li pred­stav­ni­ci EU. Pri­stu­pi­lo se i di­sku­si­ji o kom­pli­ko­va­ni­jim te­ma­ma kao što je sud­bi­na ne­sta­lih oso­ba. De­le­ga­ci­ja Re­pu­bli­ke Ko­so­vo je, ta­ko­đe, po­kre­nu­la pi­ta­nje od­šte­te i re­pa­ra­ci­je od stra­ne Sr­ba za uni­šta­va­nje kul­tu­ro­lo­škog na­sle­đa. Mo­že se oci­je­ni­ti da je u tom tre­nut­ku po­sto­ja­la op­ti­mi­stič­na at­mos­fe­ra zbog spo­sob­no­sti obje stra­ne da rije­še svo­je raz­li­ke di­plo­mat­skim pu­tem, a ne su­ko­bi­ma.
Pe­ta run­da pre­go­vo­ra tre­ba­lo je da bu­de odr­ža­na 14. i 15. ju­na 2011, ali je od­lo­že­na i odr­ža­na 2. ju­la 2011. Vje­ru­je se da je to naj­va­žni­ja run­da ovog pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa jer je obi­lje­ži­lo pot­pi­si­va­nje Spo­ra­zu­ma o slo­bo­di pre­ko­gra­nič­nog kre­ta­nja lju­di i vo­zi­la, raz­mje­ni in­for­ma­ci­ja u ve­zi sa ma­tič­nim knji­ga­ma ka­ko bi Ko­so­vo mo­glo da ih vo­di sa­mo­stal­no i obje stra­ne su pot­pi­sa­le Spo­ra­zum o me­đu­sob­nom pri­zna­va­nju di­plo­ma. Oči­gled­no je da je ova run­da pre­go­vo­ra bi­la va­žan ko­rak ka stva­ra­nju opu­šte­ne kli­me u tom di­je­lu Bal­ka­na. Pot­pi­si­va­njem ovih bi­la­te­ral­nih spo­ra­zu­ma po­stig­nut je još veći ni­vo po­vje­re­nja iz­me­đu obje stra­ne.
Na­kon tog uspje­ha, še­sta run­da pre­go­vo­ra tre­ba­lo je da usli­je­di 20. i 21. ju­la 2011. Me­đu­tim, usled ne­kih ne­spo­ra­zu­ma u ve­zi sa pri­ka­zi­va­njem na­ci­o­nal­nih sim­bo­la Ko­so­va to­kom pre­go­vo­ra, ovi raz­go­vo­ri su od­lo­že­ni za 2. sep­tem­bar 2011. U toj fa­zi de­le­ga­ci­je obje stra­ne su pot­pi­sa­le Spo­ra­zum o ca­rin­skim pe­ča­ti­ma i ka­ta­stru. Još jed­na va­žna tač­ka ko­ja je po­me­nu­ta jeste ukla­nja­nje em­bar­ga ko­je je Sr­bi­ja uve­la Ko­so­vu ka­ko bi se srp­skim gra­đa­ni­ma omo­gu­ći­lo da tr­gu­ju i po­slu­ju sa gra­đa­ni­ma Ko­so­va. S tim u ve­zi pri­mje­ću­je se da iako je ova run­da pre­go­vo­ra za­po­če­la ne­sla­ga­njem, na­po­slet­ku su pot­pi­sa­ni va­žni do­ku­men­ti u skla­du sa evrop­skim nor­ma­ma.
Sed­ma run­da di­ja­lo­ga iz­me­đu Sr­bi­je i Ko­so­va tre­ba­lo je da se odr­ži 28. sep­tem­bra 2011, me­đu­tim de­le­ga­ci­ja Sr­bi­je je ot­ka­za­la sa­sta­nak zbog za­teg­nu­tih od­no­sa i na­si­lja na gra­ni­ci sje­ver­nog Ko­so­va, gdje je ne­ko­li­ko voj­ni­ka NA­TO-a po­vri­je­đe­no u na­sil­nim in­ci­den­ti­ma.
(Autor­ka je ma­gi­sta­ri­ra­la
in­for­mi­sa­nje i na­ci­o­nal­nu
bez­bjed­nost)



Po­tvr­da ra­ni­jih do­go­vo­ra

Na­sta­vak pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa je uslije­dio 27. ja­nu­a­ra 2016. kao po­ku­šaj da se nor­ma­li­zu­ju bi­la­te­ral­ni od­no­si. Pr­vi no­vi ko­rak bio je da se po­no­vo po­tvr­de do­go­vo­ri ko­ji su ra­ni­je po­stig­nu­ti i pred­sta­vlje­ne su no­ve te­me pre­go­va­rač­ke agen­de. Ovaj ko­rak je od su­štin­ske va­žno­sti za mi­rov­ni pro­ces i im­ple­men­ta­ci­ju po­li­ti­ka Evrop­ske uni­je u ovom re­gi­o­nu.